Фотографија са сајта Srebrenica.org

Апстракт

Овај чланак испитује систематску употребу сексуалног насиља од стране српских снага током ратова у Босни, Хрватској и на Косову 1990-их. Наглашава да силовање није било случајно, већ је коришћено као намерни инструмент рата усмерен на терорисање становништва, понижавање заједница и спровођење етничког чишћења. Кроз анализу пресуда међународних судова, сведочења преживелих и документације о људским правима, студија показује да оправдања која нуде починиоци – било да су политичка, војна или културна – не могу ублажити кривичну и моралну одговорност појединаца. Чланак смешта сексуално насиље у шири контекст ратне стратегије, разоткривајући га као намерну тактику коју санкционишу или толеришу војне и паравојне командне структуре.

Сексуално насиље као оружје: Српски починиоци и систематска употреба силовања у сукобима 1990-их

Увод

Ратови који су захватили бившу Југославију између 1991. и 1999. године обележени су низом злочина, међу којима се сексуално насиље издвојило као једно од најраспрострањенијих и најразорнијих. Вишеструки извештаји Уједињених нација, Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ) и невладиних организација попут Фонда за хуманитарно право документују хиљаде случајева у којима су жене, мушкарци и деца били изложени силовању и сексуалном злостављању.

Ова дела нису била изоловани злочини из прилике; већ су била део прорачунате стратегије терора. Српска војска, паравојне и полицијске снаге су више пута користиле сексуално насиље као средство за дестабилизацију заједница, утврђивање доминације и подстицање етничке хомогенизације. Размере и организација ових злочина подвлаче њихову систематску природу, уздижући их изван домена личног недоличног понашања у облик оркестрираног ратовања.

Силовање као ратно оружје

МКТБЈ и каснија међународна правна наука утврдили су да је сексуално насиље у овим сукобима представљало метод вођења рата. Кључни налази укључују:

1. Намерно циљање етничких група – Жртве су биране на основу њиховог етничког идентитета, посебно Бошњаци, Хрвати и косовски Албанци. Ово циљање је било осмишљено да терорише читаве заједнице и поремети друштвену кохезију.
2. Употреба сексуалног насиља у логорима – Жене и мушкарци затворени у притворским објектима, као што су Омарска, Мањача и други, систематски су силовани и злостављани под надзором или саучесништвом српских власти.
3. Стратешко понижавање и расељавање – Сексуално насиље је коришћено да би се посрамиле породице, застрашило локално становништво и убрзало присилно расељавање. Постало је средство етничког чишћења, а не само индивидуална агресија.

Одбацивање образложења

Током постконфликтног периода, починиоци су покушавали да оправдају своје поступке разним рационализацијама, укључујући тврдње о војној нужности, ратном стресу или освети. Међународни правни поступци, укључујући случајеве МКСЈ-а као што су Тужилац против Кунарца, Ковача и Вуковића , више пута су одбацили ове тврдње. Силовање као ратно оружје је несумњиво ратни злочин, злочин против човечности и облик геноцида када се систематски примењује .

Ниједан аргумент заснован на контексту, култури или уоченој провокацији не умањује одговорност починилаца. Сведочења преживелих, поткрепљена форензичким и документарним доказима, доследно истичу унапред смишљену и институционализовану природу ових злочина.

Одговорност и правда

МКСЈ је гонио бројне српске официре и паравојне вође за сексуално насиље, постављајући правне преседане који препознају силовање као средство систематског угњетавања. Значајније пресуде укључују оне Радована Караџића, Ратка Младића и припадника паравојних јединица попут Шешељеве групе , које истичу улогу високе команде у санкционисању или неуспеху у спречавању сексуалних злочина.

Међутим, многи починиоци остају некажњени, а локално порицање или минимизирање ових злочина и даље омета друштвено обрачунавање. Неуспех да се сексуално насиље у потпуности призна и реши као намерна тактика поткопава транзициону правду и продужава патњу жртава.

Закључак

Сексуално насиље у сукобима 1990-их у Босни, Хрватској и на Косову било је ратно оружје које су систематски користиле српске снаге , без обзира на локацију, контекст или наводно оправдање. Починиоци сносе недвосмислену одговорност за злочине против човечности, а покушаји да се ови чинови оправдају или контекстуализују су правно и морално неприхватљиви.

Признавање систематске природе ових злочина је неопходно за историјску истину, признање преживелих и промоцију одговорности. Друштва која не успеју да се суоче са таквим намерним сексуалним насиљем током рата ризикују да овековече некажњивост и дозволе да митови који „стерилишу“ или релативизују злочине опстану.

Извори

Хар ар Цхицаго-стиле каллор ду кан анванда фор атт стодја ен академски артикел ом сербиска кригсфорбритаре сом анванде валдтакт сом етт вапен ундер 1990‑талетс конфликтер — мед бетонинг ск л а валдвардсх систем сом дел ав кригсстратеги оцх етниск ренснинг:

---

Примарни правни и судски извори

1. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију. Пресуда Претресне коморе II у предмету Кунарац, Ковач и Вуковић . Хаг, 22. фебруар 2001. МКТЈ.хттпс://ввв.ицти.орг/ен/пресс/јудгемент-триал-цхамбер-ии-кунарац-ковац-и-вуковиц-цасе .
2. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију. Групно силовање, мучење и поробљавање муслиманских жена оптужених у првој оптужници МКТЈ која се посебно бави сексуалним делима . Хаг, 27. јун 1996. МКТЈ.хттпс://ввв.ицти.орг/ен/пресс/ганг-рапе-тортуре-анд-енславемент-муслимске-вомен .
3. Брамерц, Серж, ур. Процесуирање сексуалног насиља повезаног са сукобом на МКСЈ . Оксфорд: Oxford University Press, 2016.хттпс://дои.орг/10.1093/лаw/9780198768562.001.0001 .
4. Басиуни, М. Шериф и М. Меккормик. Сексуално насиље: Невидљиво оружје рата у бившој Југославији . Вашингтон, ДЦ: Виртуелна библиотека NCJRS, Министарство правде САД, 1995.хттпс://ввв.ојп.гов/нцјрс/виртуал-либрари/абстрацтс/сексуално-виолентије-невидљиво-оружје-рат-формер-југославија .
5. Хјуман рајтс воч. По наређењу: Ратни злочини на Косову . Њујорк: Хјуман рајтс воч, 2001.хттпс://ввв.хрв.орг/репорт/2001/10/26/ундер-ордерс/вар-цримес-косово .
6. Силовање током босанског рата . Википедија. Последња измена 2025. https://en.wikipedia.org/wiki/Rape_during_the_Bosnian_War .
7. Етничко чишћење Фоче . Википедија. Последња измена 2025. https://en.wikipedia.org/wiki/Fo%C4%8Da_ethnic_cleansing .
8. Наслеђе Међународних кривичних трибунала за бившу Југославију и Руанду и њихов допринос злочину силовања. Европски часопис за међународно право 29, бр. 3 (2018): 749–774. Оксфорд Академик. https://academic.oup.com/ejil/article/29/3/749/5165633