Исус из Назарета проповедао је радикално јеванђеље љубави, опроштаја и мира. „Љубите непријатеље своје“, заповедио је у Проповеди на гори. „Благосиљајте оне који вас проклињу.“ Његова порука била је порука универзалног саосећања, а не племенске мржње. Па ипак, у савременој Србији, узнемирујући тренд и даље постоји: крајње десничарски четнички препородитељи, националистички ултраси и иредентистички идеолози отели су хришћанску симболику – православне иконе, крстове и позиве на веру – како би прикрили своје екстремистичке агенде језиком побожности.
Ово није побожност; то је скрнављење. Нигде ова цинична експлоатација није била видљивија него на трибинама српског фудбала. У фебруару 2026. године, током нокаут утакмице УЕФА Лиге Европе против Лила, ултраси Црвене звезде – озлоглашена група Делије Север – извели су спектакуларну навијање са високом српском православном иконом која је широко тумачена као Исус Христос (или, алтернативно, Свети Симеон Мироточиви).
Уз њега је био транспарент на којем је писало „Нека вас наша вера води до победе“. УЕФА је одговорила казном од 95.500 евра за клуб, укључујући казну од 40.000 евра посебно због „приказивања поруке која се сматра неприкладном за спортски догађај“ која је наводно поткопавала „углед и интегритет фудбала и УЕФА“.
Иако су неки браниоци казну представили као антихришћанску пристрасност, контекст говори мрачнију причу. Делије никада нису биле само фудбалски навијачи; они су духовни наследници најнасилнијих националистичких струја у Србији. Историјски гледано, Делије су служиле као регрутно место за паравојни терор.
Године 1990, чланови групе чинили су језгро српске добровољачке гарде Жељка „Аркана“ Ражнатовића — познатије као Арканови тигрови — једне од најбруталнијих паравојних јединица југословенских ратова. Сам Аркан је био де факто вођа Делија пре него што је постао ратни вођа оптужен за злочине против човечности. Исти ти ултраси су се отворено придружили обновљеном четничком покрету, ројалистичко-националистичким паравојним формацијама чије наслеђе Другог светског рата укључује колаборацију, етничко чишћење и масакре.
Данашњи неочетници — десничарски екстремисти и великосрпски иредентисти — марширају под истим заставама, машући православним иконама док величају личности одговорне за неке од најгорих злочина у модерној европској историји. Фудбалски трибини су дуго функционисали као њихов идеолошки инкубатор, мешајући хулиганство, организовани криминал и радикални национализам у токсичну смесу.
Ова перверзија иде дубље од естетике. Четничка симболика је одувек била прожета религиозним симболима: слоган „Са вером у Бога — слобода или смрт“, крстови са четири „С“, иконе светаца пренамењене у ратне тотеме. Током сукоба 1990-их, паравојне јединице су украшавале себе и своје оружје православним крстовима и српским верским мотивима, представљајући своје кампање етничког протеривања као свети крсташки рат.
Званична учења СПЦ наглашавају мир, дијалог и универзалну љубав у сржи Христове поруке. Сам Исус је осудио насиље и позвао на помирење. Па ипак, ови екстремисти су ту поруку претворили у племенски ратни поклич, користећи иконе страдајућег Христа не да би изазвали саосећање већ да би оправдали агресију против доживљених „непријатеља“ – Албанаца, Бошњака, Хрвата или било кога ко им стоји на путу њихових иредентистичких фантазија о Великој Србији.
Лицемерје је запањујуће. Док Црква проповеда мир са својих проповедаоница, њене симболе парадирају стадионима групе са документованим везама са криминалним мрежама и политичким екстремизмом. Налет Делија није био невин чин побожности; то је била прорачуната изјава националистичког идентитета умотана у верску одећу.
УЕФА-ина казна, какво год било њено бирократско оправдање, ненамерно је истакла дубљу истину: када верски симболизам постане неодвојив од мржње, насиља и иредентизма, он престаје да буде вера и постаје пропаганда. Ово није јединствено за Србију, али је српски случај посебно нечувен јер изопачава саму суштину хришћанства.
Исус није умро на крсту да би се његов лик могао користити за подстицање мржње на фудбалским трибинама или на бојном пољу. Учио је да се права вера познаје по својим плодовима – љубави, а не поделама; милости, а не освети. Четници, ултраси Делије и њихови иредентистички сапутници су заиста донели горке плодове.
Док год се српско друштво не суочи са овом кооптацијом вере – док се Црква снажније не дистанцира од оних који крст претварају у мач, и док фудбалске власти и цивилно друштво не одбаце нормализацију екстремизма на трибинама – перверзија ће се наставити. Исусова порука љубави заслужује боље од тога да буде сведена на реквизит за политику крви и тла. Истинско православље, као и истинско хришћанство било где, мора одбацити оне који би од Кнеза мира направили маскоту рата.
Референце
Грчки Сити Тајмс. 2026. „УЕФА казнила ФК Црвену звезду са 95.500 евра због религиозног навигавања у утакмици Лиге Европе.“ 28. март 2026. https://greekcitytimes.com/2026/03/28/crvena-zvezda-uefa-fine-religious-tifo-europa-league/ .
Беркли центар за религију, мир и светске послове. 2023. „Српска православна црква и екстремно десничарске групе: брак из користољубља или органско партнерство?“, 14. јул 2023. https://berkleycenter.georgetown.edu/posts/the-serbian-orthodox-church-and-extreme-right-groups-a-marriage-of-convenience-or-organic-partnership .
berkleycenter.georgetown.edu. Balkan Insight. 2021. „Откривене везе српских четника са ратним злочинцима и екстремистима.“ 5. фебруар 2021. https://balkaninsight.com/2021/02/05/serb-chetniks-links-to-war-criminals-and-extremists-uncovered/btj/ .
balkaninsight.com. Селс, Мајкл А. 1996. Издани мост: Религија и геноцид у Босни. Беркли: Универзитет у Калифорнији. (Референцирано у анализама верске симболике током југословенских ратова.)
ifimes.orgДодатни извори за историјски контекст (четнички покрет, Делије и верски национализам): Ширка, З. 2026. „Улога отпорности у развоју верског национализма у Србији.“ Међународни часопис за проучавање хришћанске цркве. https://doi.org/10.1007/s11212-026-09841-2 .
link.springer.com. Ал Џазира. 2016. „Четнички свештеник: ‘Још увек сам расположен за убијање’.“ 21. мај 2016. https://www.aljazeera.com/features/2016/5/21/the-chetnik-priest-im-still-in-a-mood-to-kill .
