„Рани средњи век [балканских] Срба је знатно мање документован од раног средњег века Хрвата. То јест, постоји знатно мање доказа за рану средњовековну историју Срба у поређењу са историјом Хрвата: и материјалних остатака и писаних извора.“

Најранија историја [балканских] Срба [за разлику од ране историје Хрвата] готово да не познаје изворе који би омогућили проверу Порфирогенитове [ De Administrando Imperio ] историје. Наиме, нису сачувани никакви натписи или даровнице [раних средњовековних српских владара], а број сачуваних [српских] грађевина из периода пре 12. века је занемарљив.

Осим цркве Светог Петра у Расу (датиране у крај 9. или почетак 10. века) и темеља неколико грађевина из истог периода, готово да нема сачуваних остатака српске раносредњовековне архитектуре. У том контексту, драгоцено је недавно откриће, ако је налаз аутентичан и његово тумачење исправно, златног печатног прстена са грчким натписом и поменом Стројимира“ – медиевиста Трпимир Ведриш.