Ова публикација („Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића“, 1920/1921) је извештај који су црногорске устаничке вође (из крајева Цетиња и Никшића) поднеле црногорској влади у егзилу.
Документује српске (српске војске и власти) злочине, терор, затварање, пљачку и репресију над Црногорцима након окупације и присилне анексије Црне Горе 1918. године.
Општи систем терора
Присилне заклетве лојалности : Црногорци (укључујући званичнике, официре, сељаке, жене и удовице) били су присиљени или приморани да се закуну на верност српском краљу. Одбијање је довело до затварања, батинања, јавног понижења, конфискације имовине или ускраћивања помоћи/хране. Села су била опкољена; људи су окупљени у црквама и присиљени да се закуну држећи се за руке.
Колективна казна и породичне одмазде : Породице усташа („усташа“) суочавале су се са затварањем (укључујући труднице, старије особе и децу), пљачком/паљењем имовине, присилним радом у потрази за побуњеницима, ускраћивањем медицинске помоћи или пољопривреде и мучењем ради извлачења информација. Многи су умрли у притвору од болести/глади.
Пљачка и економски притисак : Савезничка помоћ у храни је дељена само просрпски оријентисаним појединцима. Црногорска имовина (укључујући и краљевску имовину) је пљачкана или продата. Историјски споменици, црквени предмети и симболи су уништавани или оскрнављени.
Размере затвора : Хиљаде (процењује се 2.000–3.000) држане су без суђења, често од децембра 1918. године. Укључивали су бивше министре, генерале, званичнике и демонстранте против анексије. Централни затвор у Подгорици; многи у приватним кућама/подрумима. Породице остављене у сиромаштву.
Остале мере : Ограничења кретања, полицијски час, присилно пресељење становништва, јавне параде понижавања и скрнављење црногорских светаца/симбола ради поткопавања идентитета.
Конкретни прикази злочина, затварања и злочина
У извештају се наводе десетине појединачних случајева. Ево кључних примера (парафразираних/сажимљених ради јасноће из текста; имена и детаљи као што су дати):
Скрнављење и напади на симболе/цркву (усмерени на национални углед):
Децембар 1918, Никшић: Српски официри (нпр. Поручник Душан Оташић, Мијушковић, Тунгуз) носили су кроз град лажне ковчеге са ознакама за Светог Петра, Светог Василија и црногорску круну, копали гробове, одржавали лажну сахрану и уринирали по њима.
Црква у Озринићима опљачкана/спаљена са крстовима; војници су користили црквене предмете као постељину.
Свештеник претучен због тога што је правилно сахранио побуњеника.
Истакнуте личности и званичници:
Марко Ђукановић (председник Државног савета, бивши министар): Јавно понижаван (пљуван, претучен, вучен) док је одвођен у затвор у Никшићу; дуготрајно задржан у Подгорици без суђења.
Генерал Јоко Аџић (65): Имовина опљачкана/спаљена; претучен, спроведен у затвор, додатно понижен.
Мизо К. Мартиновић (75, судија у пензији): Претучен, чупан му је брада/бркови; затворен је на 7 месеци због бележења злочина.
Браћа Петровић (укључујући војводу Божа, бившег премијера): Понижени и затворени.
Други (нпр. Мојсо Перовић) парадирали су са седлом.
Жене и деца (одмазда):
У затворима су се рађале жене устаника (нпр. жена Живка Јањушевића; супруга Луке Аврамовића).
Жена Илије Самобића: Отета, опљачкана, пронађена са 18 рана од бајонета.
Деца су умирала у никшићком затвору од одмазде.
Старије мајке/жене су мучене (паљене ноге, држане изнад ватре, тукле, присилне маршеве) како би откриле локације устаника. Примери укључују породице команданата попут Андрије Дрљевића, Стевана Павловића итд.
Пријављена силовања и сексуално насиље (нпр. над супругом Н. Мумовића).
Читаве породице (укључујући старије особе око 80 година и малу децу) затворене, изгладнеле или изложене зими.
Убиства и масовно насиље:
Погубљења без суђења (нпр. два брата Дамјановић и Митар Краљевић код Никшића).
Тела остављена несахрањена да би се терорисало становништво.
Масовна хапшења: Више од 65 чланова породице (жена/деце) зими су боси одведени у затвор.
Убиства деце (нпр. тринаестогодишњак пева црногорску химну; беба претучена до смрти).
Паљење/пљачка села као одмазда.
Остали инциденти: Батине кундацима/ланцима, лажна погубљења, пљачка (укључујући и оне у контексту америчке помоћи) и смртни случајеви услед затворских услова.
Извор
