Psihološki mehanizmi kolektivnog nasilja i međugrupne mržnje: Socijalno-psihološka analiza ubistva Rustema Gradice od strane srpske bande u Crkvenoj Vodici u Caravadici kod Obilića 1960. godine.

Apstrakt

Ovaj rad ispituje slučaj ubistva Rustema Gradice (Ruste Gradice) od strane srpske bande kroz prizmu psihologije ličnosti, socijalne psihologije i političkog nasilja. Analiza se fokusira na psihološke mehanizme koje ubistvo ilustruje. Koncepti koji uključuju Mračnu trijadu (narcizam i psihopatija), sociopatiju (antisocijalne osobine ličnosti), dehumanizaciju, grupno razmišljanje, moralno povlačenje, poslušnost društvenim normama i etničke predrasude koriste se da bi se objasnilo kako međuljudski sukob može eskalirati u kolektivnu brutalnost. Diskusija takođe razmatra šire političko okruženje Kosova tokom Rankovićevog perioda, u kojem se etnička polarizacija između Srba i Albanaca intenzivirala, prema brojnim istorijskim studijama.

Uvod

Slučaj, zasnovan na istinitoj priči, dokumentovanoj u albanskoj istoriji i folkloru, opisuje albanskog seljana, Rustema Gradicu iz sela Gradica, koji se upleo u fatalni sukob nakon što je nežno odgurnuo srpsko dete koje mu je blokiralo put kod seoskog mlina.

Prema izveštaju, dete je lažno prijavilo ocu da ga je pretukao Albanac. Otac je potom napao Gradicu, a da nije istražio tvrdnju. Nakon što se Gradica odbranio smrtonosno ubovši napadača, navodno ga je okružila i brutalno ubila srpska rulja.

Ovaj događaj služi kao studija slučaja koja ilustruje psihološke procese koji su opširno dokumentovani u istraživanjima o etničkom nasilju i ponašanju rulje srpskih počinilaca.

Lažna prijava deteta: Socijalno učenje i međugrupna pristrasnost

Srpsko dete transformiše relativno malu fizičku interakciju u optužbu za napad. Razvojna psihologija pokazuje da deca često rekonstruišu događaje umesto da ih se objektivno sećaju (Ceci i Bruck 1995). Teorija socijalnog identiteta dalje sugeriše da su dečje percepcije snažno pod uticajem stavova koji preovlađuju u njihovim porodicama i zajednicama (Tajfel i Turner 1979).

Ako je dete socijalizovano da članove druge etničke grupe doživljava kao opasne ili inferiorne, dvosmislene interakcije će verovatnije biti protumačene kao neprijateljske. Ovaj proces predstavlja pristrasnost potvrde koja deluje u okruženju etničkih predrasuda, a ne dokaz urođenog poremećaja ličnosti.

Očevo neposredno nasilje

Otac se odmah naoružao i napao Gradicu bez pokušaja da potvrdi sinovljev iskaz. Takvo ponašanje odražava nekoliko dobro uspostavljenih psiholoških mehanizama, kao što su impulsivna agresija, autoritarni stavovi, favorizovanje unutar grupe, neprijateljstvo van grupe i pristrasnost pripisivanja.

Umesto da procenjuje alternativna objašnjenja, srpski otac izgleda tumači navodni napad kao očigledan dokaz albanske agresije. Gordon Olport (1954) je opisao upravo ovaj mehanizam u delu „Priroda predrasuda“, tvrdeći da stereotipi smanjuju kritičku procenu i podstiču brze neprijateljske sudove.

Ovo ponašanje se ne može dijagnostikovati kao psihopatija ili narcisoidni poremećaj ličnosti. Umesto toga, bolje se objašnjava predrasudama kombinovanim sa emocionalno vođenom agresijom.

Mračna trijada

Narcizam

Kolektivni narcizam se odnosi na preuveličana uverenja u vezi sa superiornošću i žrtvom sopstvene grupe (Golec de Zavala i dr. 2009). Pojedinci sa visokim nivoom kolektivnog narcizma često čak i trivijalne incidente koji uključuju autsajdere doživljavaju kao napade na dostojanstvo grupe.

Očeva nasilna reakcija može ilustrovati percipiranu odbranu kolektivne časti, a ne objektivnu samoodbranu.

Psihopatija: Srbi osakaćuju Gradičino telo i odsecaju mu glavu, ruke i noge

Psihopatiju karakteriše bezosećajnost, emocionalna distanca, nedostatak empatije i plitki afekt (Hejr 2003).

Prijavljeno osakaćivanje Gradičinog tela predstavljalo bi ekstremno emocionalno odvajanje od žrtve. Kolektivno nasilje često proizvodi ponašanja koja podsećaju na psihopatiju. Činjenica da je Gradica već bio pretučen i da nije predstavljao pretnju rulji, i da je rulja nastavila da rasparčava njegovo telo, mogla bi biti znak teške sociopatije i psihopatije.

Sociopatija

Termin sociopatija se često koristi za opisivanje hroničnog antisocijalnog ponašanja oblikovanog prvenstveno uticajima okoline, a ne urođenim karakteristikama ličnosti. Periodi produženog etničkog sukoba mogu normalizovati agresiju, osvetu i moralno isključivanje. Zajednice izložene decenijama političke polarizacije mogu postepeno redefinisati nasilje nad spoljnom grupom kao društveno prihvatljivo.

Grupno razmišljanje i nasilje mase

Irving Dženis (1972) je uveo koncept grupnog razmišljanja kako bi objasnio kako kohezivne grupe potiskuju nezavisno rasuđivanje. Srpska rulja koja okružuje Gradicu ilustruje nekoliko karakteristika povezanih sa grupnim razmišljanjem, kao što su difuzija odgovornosti, pritisak konformizma, emocionalna zaraza, moralna sigurnost i suzbijanje neslaganja.

Kada nasilje počne, pojedinci se sve više oslanjaju na postupke drugih, a ne na sopstveni moralni sud. Filip Zimbardo (2007) slično tvrdi da obični pojedinci mogu počiniti izuzetnu okrutnost kada grupni identitet nadjača ličnu odgovornost.

Dehumanizacija

Možda najvažniji psihološki proces je dehumanizacija. Albertova Bandurina teorija moralnog odvajanja objašnjava kako pojedinci neutrališu krivicu kroz kognitivne mehanizme koji redefinišu žrtve kao one koje ne zaslužuju empatiju (Bandura 1999).

Nik Haslam (2006) identifikuje dva glavna oblika dehumanizacije: poricanje jedinstveno ljudskih karakteristika i poricanje same ljudske prirode.

Ako se članovi druge etničke zajednice smatraju opasnim, inferiornim ili manje nego potpuno ljudskim, ekstremno nasilje postaje psihološki lakše.

Zašto ekstremno sakaćenje?

Jedan od najuzbudljivijih elemenata u ovom slučaju jeste sakaćenje tela Ruste Gradice od strane Srba.

Istraživanje genocida i etničkih masakra pokazuje da sakaćenje često služi simboličkim, a ne instrumentalnim svrhama (Staub 1989; Kelman 1973). Psihološke funkcije uključuju izražavanje kolektivnog besa, ponižavanje žrtve, demonstriranje dominacije, prenošenje terora široj zajednici i jačanje grupne kohezije kroz zajedničko nasilje.

Takva dela generalno proizilaze iz eskalacije kolektivne dinamike, a ne samo iz individualne psihopatologije.

Rankovićeva era i etnička polarizacija

Narativ smešta događaj u širu političku atmosferu Kosova tokom Rankovićevog perioda. Istorijska nauka opisuje Rankovićevu eru (otprilike 1945–1966) kao period koji karakterišu jake strukture državne bezbednosti jugoslovenskih Srba i široko rasprostranjena albanska percepcija političke represije, nadzora, diskriminacije i policijskog zlostavljanja.

Politička okruženja obeležena dugotrajnom etničkom nejednakošću često intenziviraju međusobno nepoverenje, povećavaju stereotipe i olakšavaju moralno isključivanje rivalskih grupa. Istorijski kontekst stoga pruža važnu pozadinu za razumevanje kako se lokalni sukobi mogu tumačiti kroz etničke, a ne međuljudske okvire.

Zaključak

Ubistvo Rustema Gradice od strane srpske mafije ilustruje brojne psihološke mehanizme koji su identifikovani u savremenim istraživanjima kolektivnog nasilja. Eskalacija se može razumeti kroz interakcijske procese, uključujući etničke predrasude, društveni identitet, dehumanizaciju, grupni konformizam, kolektivni narcizam, moralno distanciranje i emocionalnu zarazu.

Mračna trijada nudi korisne konceptualne uvide u određene obrasce agresije i bezosećajnosti, ali socijalna psihologija pruža sveobuhvatnije objašnjenje kako obični pojedinci mogu učestvovati u izuzetnoj brutalnosti kada deluju u polarizovanim etničkim sredinama.

Bibliografija

Allport, Gordon W. The Nature of Prejudice. Reading, MA: Addison-Wesley, 1954.

Bandura, Albert. „Moral Disengagement in the Perpetration of Inhumanities.“ Personality and Social Psychology Review 3, br. 3 (1999): 193–209.

Baumajster, Roj F. Zlo: Unutar ljudskog nasilja i okrutnosti. Njujork: Henri Holt, 1997.

Sesi, Stiven DŽ. i Megi Bruk. Opasnost u sudnici. Vašington, DC: Američko psihološko udruženje, 1995.

Golec de Zavala, Agnješka i dr. „Kolektivni narcizam i njegove društvene posledice“. Časopis za ličnost i socijalnu psihologiju.

Hejr, Robert D. Bez savesti: Uznemirujući svet psihopata među nama. Njujork: Gilford Pres, 2003.

Haslam, Nik. „Dehumanizacija: Integrativni pregled“. Pregled ličnosti i socijalne psihologije 10, br. 3 (2006): 252–264.

Dženis, Irving L. Žrtve grupnog razmišljanja. Boston: Hauton Miflin, 1972.

Kelman, Herbert K. „Nasilje bez moralnog ograničenja“. Časopis za društvena pitanja 29, br. 4 (1973): 25–61.

Štaub, Ervin. Koreni zla: Poreklo genocida i drugog grupnog nasilja. Kembridž: Cambridge University Press, 1989.

Tajfel, Anri i Džon K. Tarner. „Integrativna teorija međugrupnog sukoba.“ U knjizi Socijalna psihologija međugrupnih odnosa. Monterej, Kalifornija: Brooks/Cole, 1979.

Zimbardo, Filip. Luciferov efekat. Njujork: Random House, 2007.