Године 1960, албански сељак Русте Градица или Рустем Дибрани (Рустем Градица), из села Градица на Косову, разговарао је са својом мајком. Она га је замолила да оде у локални млин да меље. Затим је започео своје путовање са пријатељима. Када је Рустеми ушао у село Царавадица или Червена Водица, насељено Србима, није био похваљен. Његови пријатељи су отишли ​​у Обилич, а Рустеми је стајао код воденице чекајући свој ред.

Док је чекао, група српске деце се играла у близини. Једно од деце је било власништво Радета, српског мештанина и бизнисмена. Како су се деца приближавала Рустемију, стала су му на пут док је покушавао да уђе у млин. Он је нежно и без злобе гурнуо српско дете у страну. Дете је потом отишло кући и слагало родитељима да га је „неки Албанац претукао“. Раде, отац, је затим замахнуо пеглом и отишао до млина где је Рустеми млео. Раде је потом напао Рустемија, и крв му је потекла из главе.

Рустеми је затим нешто потражио за појасом и пронашао мали нож. Почео је да се брани тако што је убо Радета на смрт. То је, наравно, изазвало хаос у млину, а Рустема Градицу је брзо окружила српска руља. Једна Српкиња је потом полила Рустемија врућом водом. Било је присутно много Албанаца док се Рустеми покушавао бранити. Затим је викнуо Албанцима који су гледали: „Молим вас, баците ми секиру“.

Власник млина, присутан током хаоса, рекао је Рустемију да оде јер би га српска руља могла посећи. Руст Дибрани је тада рекао: „Где си чуо да Албанац из Дренице одлази? Нека ме исеку, али да неко одлази се овде не чује“. Рустеми је успео да убије неколико српских нападача и рани многе друге. На крају се руља повећала на 300 људи, наоружаних секирама и вилама, који су се пели на млин, покушавајући да нападну Рустемија. Напад на српско село трајао је 6 сати, и ниједан од Срба се није усудио да се приближи Рустемију док је имао нож. За Српкиње које су учествовале у нападу се каже да су му бацале бибер у очи.

Албанци присутни тамо били су превише уплашени да би интервенисали и помогли Рустемију, јер је то било у време Ранковића, шефа југословенске тајне службе који је угњетавао Албанце. Рустем Градица је тада оборен и убијен. Међутим, Срби из Царавадице нису били задовољни. Одсекли су му главу и руке и ноге. Југословенска полиција је потом зграбила Рустема Градицу и послала га мајци, која је почела да плаче и оплакује смрт свог сина.

Извор

Информације прикупљене из албанског фолклора и од рођака.