од Харуна Мехмединовића.
Оригинални наслов. ЈА САМ ПРЕЖИВЕЛИ ГЕНОЦИД У БОСНИ И ЕВО ЗАШТО СРПСКИ ЕКСТРЕМИСТИ СЛАВЕ МАСОВНОГ УБИЦУ ОСУЂЕНОГ ЗА ГЕНОЦИД И ВЕЗУЈУ ГА СА СВОЈИМ ИДЕНТИТЕТОМ.
Ја сам преживели босанског геноцида и ево зашто српски екстремисти славе масовног убицу осуђеног за геноцид и везују га за свој идентитет.
Од 27. августа и од тада, десетине, па чак и стотине хиљада екстремиста широм Србије, Републике Српске и српске дијаспоре виђене су како славе осуђеног ратног злочинца Ратка Младића, геноцидиста који је предводио смрт десетина хиљада ненаоружаних цивила и силовања чак 50.000 жена током босанског геноцида.
Ратко Младић је именован за команданта војске босанских Срба (Војске Републике српске) 12. маја 1992. године. Првог дана именовања, рекао је руководству босанских Срба: „Људи, то би био геноцид“, након што је добио задатак да изврши масовна убиства, силовања и расељавања како би створио етнодржаву „Велике Србије“.
Знао је да је то геноцид, рекао је то и свеједно то учинио.
Између 1992. и 1996. године, српска екстремистичка војска, предвођена Ратком Младићем, убила је преко 60.000 и систематски силовала 50.000 Бошњака, укључујући и највећи масакр у Европи од 1945. године у Сребреници, где је 8.372 систематски убијено за нешто више од недељу дана 1995. године. 80% свих жртава током босанског геноцида били су Бошњаци. Неки геноцидни напади били су и усмерени против босанских Хрвата.
Његова рођена ћерка није могла да се носи са његовим злочинима.
Дана 24. марта 1994. године, Ана Младић, двадесеттрогодишња ћерка команданта војске босанских Срба Ратка Младића, одузела је себи живот церемонијалним пиштољем који је припадао њеном оцу.
Ратко Младић је ухапшен 2011. године, а осуђен 2017. године по 10 тачака оптужнице, укључујући геноцид. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију осудио га је на доживотну затворску казну.
Па зашто (потенцијално милиони) српских екстремиста оплакују његову смрт или га јавно или тајно славе? Зашто је Ратко Младић већа слава међу српским екстремистима него Срби попут шампиона у тенису Новака Ђоковића, кошаркашке суперзвезде Николе Јокића или проналазача који је променио планету попут Николе Тесле?
Одговор лежи у психологији супрематистичких друштава, теми која је обрађена у нашем видеу „Језик геноцидара“, где је на крају приче наведено следеће:
„Мора се схватити да геноцидисти, без обзира одакле су, постоје у колективној психози мита о жртви, која произилази из стварних или измишљених незадовољстава, и да су сви против њих, и да нема правде, па морају да испоштују своје, стога могу да прекрше закон на било који начин који желе.“
„Затим, када се ти преступи не сусретну са границама, понашање ескалира у сталној повратној спрези где што више прекрше правила, то је свет заправо више против њих, а што је свет више против њих, то више они прекрше правила, долазећи до тачке друштвеног беса који кружи у сливнику све док се не почине најморбиднија и најнепристојнија дела која се могу замислити, са потпуном некажњеношћу.“
„То јест, осим ако се ти преступи не казне адекватно. То је инфантилно понашање, слично детету које помера границе и одбија да преузме било какву одговорност, све док не постане деструктивно према себи и према онима око себе. Када неко, или у овом случају велики део друштва, толико скрене са колосека у токсично и геноцидно понашање, мора се суочити са последицама за те поступке.“
Дакле, укратко, српски екстремисти нису се суочили са адекватном казном да би имали било какво обрачунавање потребно за помиритељски покрет. Нису се суочили са последицама након својих вишеструких покушаја геноцида 19. века, 40-их и 90-их година, и стога су заглављени у вишегенерацијској повратној петљи преступа у којој је сваки нови случај геноцида који почине гори од претходног.
Мање од 1% починилаца босанског геноцида кажњено је пред судом након 1995. године. Република Србија и Република Српска нису се суочиле са адекватним санкцијама и другим облицима кажњавања. То је омогућило тренутне прогеноцидне демонстрације којима смо сведочили након смрти Ратка Младића.
Па, зашто је Ратко Младић заштитник српских екстремиста? Па, управо зато што је он највише осуђивани српски екстремиста. Он је био џелат задужен за геноцид који је резултирао десетинама хиљада смрти и силовања, и милионима расељених. Поређења ради, други масовни ратни злочинац, Милан Лукић, починио је између 150 и 200 убистава у Вишеграду, али за српске екстремисте, који у суштини функционишу као култ смрти, Лукићев број смрти је прилично просечан. Младић се не слави упркос ономе што је урадио, слави се управо због онога што је урадио.
Похвале и подршка Ратку Младићу не долазе само од мале мањине геноцидних психопата на маргинама друштва. Долазе из широких слојева друштва. Од познатих личности, филмских радника, политичара, бизнисмена, полицајаца, војске, до студентских организација и тако даље. Противници Младића и његове идеологије су мала, угрожена мањина у Србији и Републици Српској.
Међутим, постоји још један разлог зашто се Ратко Младић промовише као херој, а њиме се бавио историчар Марко Атила Хоар у свом посту након Младићеве смрти:
„Он сам није био главни архитекта рата и геноцида у Босни који је почео 1992. године. Лично је одабран за своју улогу и на њу именован од стране стварних архитеката, који су били у Београду. Опсесивно фокусирање на лидере босанских Срба Ратка Младића и Радована Караџића увек је служило да се прикрије чињеница да је рат почео од режима у Београду, у Србији.“
То се може проширити и рећи да фокус на Ратка Младића такође замагљује идеологију која је настала пре њега, да је он био само зупчаник у геноцидној машини и да га је од тада заменила нека друга фигура која ће обављати заповести геноцидног етнодржавног пројекта „Велике Србије“.
Он није први који је извршио геноцидне планове којима су убијене стотине хиљада људи у Босни и околном региону у протеклих 150 година, и неће бити последњи.
