Rezime srpskih ratnih uslova i žrtava
Savremeni izveštaji iz Srpsko-turskog rata 1876. godine navode da se Srbija suočavala sa ozbiljnim teškoćama i na frontu i iza njega. Jedan izveštaj za „Standard“ navodi da je oko 7.000 ranjenih srpskih vojnika smešteno u neadekvatnim uslovima u selima duž reka Save i Morave, sa ozbiljnim nedostatkom lekara, medicinskog osoblja, posteljine i medicinskog materijala. Izveštaji iz Beograda slično su opisivali bolnice kao one kojima nedostaju osnovni resursi.
Istovremeno, izveštaji su opisivali ozbiljne unutrašnje nerede u srpskim selima. Sa mnogim policajcima regrutovanim u vojsku, naoružane bande su navodno iskoristile oslabljenu bezbednosnu situaciju da se bave pljačkom i razbojništvom. Oružje podeljeno tokom rata korišćeno je protiv seoskog stanovništva, što je dodatno pogoršalo teškoće sa kojima su se suočavale srpske vlasti.
Izveštaji su takođe kritikovali ponašanje ruskih dobrovoljaca koji su služili u srpskim snagama. Prema pisanju lista „Pester Correspondenz“, srpska vlada je na kraju zabranila ruskim oficirima da nose srpske uniforme van Srbije, navodeći ponašanje za koje tvrdi da šteti ugledu srpske vojske. Izveštaj opisuje ruske dobrovoljce koji se vraćaju kući u lošem stanju i bez plate, dok su neki navodno pribegavali prošenju.
Konačno, „Presse“ je pokušao da proceni srpske gubitke na osnovu suprotstavljenih zvaničnih izveštaja Srba i Osmanskog carstva. Turski izveštaji su tvrdili da je 8.100 srpskih vojnika onesposobljeno za borbu, dok su srpski izveštaji navodili brojku od samo 350 srpskih vojnika. Posebna procena koju su novine navele iznosi približno 6.880 poginulih i 34.400 ranjenih, odnosno ukupno 41.280 vojnika onesposobljenih za borbu.
Ukupno, ovi izveštaji prikazuju da su srpski ratni napori patili od velikih žrtava, neadekvatne medicinske infrastrukture, nedostatka zaliha i osoblja, pogoršanja unutrašnje bezbednosti i problema koji uključuju strane dobrovoljce.
Citirano:
7000 Srba ranjenih u ratu protiv Turaka, prema Standardu:
„Izveštaj iz Beograda od 14. jula upućen Standardu navodi da je oko 7.000 ranjenih srpskih vojnika smešteno na veoma neadekvatan način u selima duž reka Save i Morave — nedostaju im lekari, bolničari, posteljina i medicinski materijal; zapravo, nedostaju zalihe svih vrsta.“
Beogradskim bolnicama nedostaju resursi, prema Žurnalu de Deba:
„Beogradskim bolnicama nedostaje sve. Knez Milan je duboko potišten i jedva da govori; stalno je okružen žandarmima i posećuje logor samo sa jakom pratnjom. Ne učestvuje u vojnim operacijama. U ovom trenutku nije ni sigurno da li je u Deligradu ili se vratio u Ćupriju, mada imam razloga da verujem u ovo drugo.“
Srpski razbojnički bandi pljačkaju srpska sela, prema izveštaju lista Pall Mall Gazette
„U izveštaju se dalje navodi da su pljačka i razbojništvo rašireni u svakom delu Srbije. Oružje koje se neselektivno deli pljačkaši koriste protiv seoskog stanovništva. Pošto je većina policajaca regrutovana u vojsku, biće izuzetno teško napasti i uništiti ove razbojničke bande, koje malo mare za svoju domovinu i koriste svaku priliku da izvrše svoje pljačke.“
Ruskim plaćenicima zabranjeno nošenje srpskih uniformi, prema Pešterskoj prepisci:
„U vezi sa ponašanjem i sudbinom Rusa u Srbiji, Pešterska prepiska izveštava iz Beograda (19. novembra) da, prema ministarskom dekretu izdatom 17., nijednom ruskom oficiru u srpskoj službi od sada nije dozvoljeno da nosi srpsku uniformu van srpske teritorije.
Ova mera je podstaknuta neobičnim ponašanjem Rusa – ponašanjem koje su pokazivali svuda, ne pokazujući poštovanje prema muškarcima ili ženama i delujući bez inhibicije, bilo danju ili noću. Vlada je bila primorana da izda ovu naredbu kako bi sprečila da čast srpske vojske bude dalje ugrožena ili okaljana ruskim postupcima.
Ovde, kao i u Semendriji, Rusima koji su se vraćali kući u gomilama su skinute srpske uniforme, a date su im stare krpe koje jedva pokrivaju njihova tela. Naravno, nema ni govora o plati, što ih tera da idu da prose od vrata do vrata. Svojim očima sam video lokalnog srpskog trgovca kako daje 20 para milostinje ruskom oficiru – to „Moskovljanin brate.“ Neki čerkeski oficiri koji su stigli sa Rusima da učestvuju u ratu ponudili su svoje usluge kao pratioci bogatim putnicima na brodovima.“
41.280 ranjenih i ubijenih srpskih vojnika prema „Presu“
„Vredni saradnik Presa se potrudio — za šta zaslužuje……sastaviti spisak žrtava obeju vojski na osnovu protivrečnih zvaničnih srpskih i turskih telegrama. Rezultat je veoma upečatljiv. Prema turskim izveštajima, do sada je 8.100 Srba i 243 [Turčina] onesposobljeno za borbu.
S druge strane, srpski izveštaji navode da je do danas iz stroja izbačeno 3.600 Turaka i 350 Srba. Na osnovu ovih podataka mogu se izvući zaključci o pouzdanosti vesti koje stižu iz oba tabora. Još je zanimljivija statistika koju je objavio list Correspondance Orientale, a koju ovde prenosimo u prevodu.
U tom izveštaju se navodi da je od početka neprijateljstava do Visoke porte stiglo jedanaest zvaničnih depeša, koje su potom objavljene u Carigradu. One pokazuju da je poginulo 134 Turaka i Srba. Obično na svaku pogibiju dolazi šest ranjenih; primenom tog odnosa, Srbi bi imali 34.400 ranjenih – što čini ukupno 41.280 vojnika onesposobljenih za borbu.
Izvor
Lindauer Tagblatt für Stadt und Land Amtsblatt für den Stadtmagistrat Lindau und das kgl. Amtsgericht Lindau ; amtliches Bekanntmachungsorgan der Gemeinden Aeschach, Bodolz, Hoyren, Nonnenhorn, Oberreitnau; Reutin u. Weissensberg. 1876, 7. decembar 1876. Stoffel u. Wachter.
