Апстракт
Српско освајање Косова и других територија насељених Албанцима током Балканских ратова 1912–1913. године пратило је велико насиље над цивилним становништвом. Савремени дипломатски извештаји, новинарски извештаји, сведочења очевидаца, верски извештаји и каснија историјска истраживања описују убиства цивила, укључујући децу и одојчад, силовања и друге облике сексуалног насиља, мучење, убијање трудница, нападе на нерођену децу, уништавање села, погубљења и сакаћење лешева. Иако се појединачни извештаји разликују у поузданости и детаљима, кумулативни документарни запис указује на то да је значајан део савремених навода био заснован на стварним догађајима, а не само на производима ратне пропаганде.
Овај чланак испитује доказе о насиљу српске војске над албанским цивилима, са посебном пажњом на убијање деце, сексуално насиље, мучење, нападе на труднице, сакаћење и извештаје о прикупљању и конзумирању крви. Анализа посебну пажњу придаје савременим изворима као што је „Албанска Голгота“ Леа Фројндлиха, списи Едит Дарам, британска дипломатска преписка, албанске новине, српске новине и конзуларни извештаји. Докази указују на то да насиље није било ограничено на изоловане инциденте на бојном пољу, већ је погађало цивилне заједнице широм подручја која су окупирале српске снаге. Слични злочини догодили су се 1919. године, 1940-их и 1999. године међу српским војницима.
Ривиста д’Италија 1913: Српски војници су ножем набадали албанске труднице, набијали фетусе, бајонетима цивиле и силовали жене пред њиховим мужевима.
„Срби – пре чудовишта него људи“ – цитат из публикације.
Цитирано из часописа „Rivista d’Italia“ из 1913. године:
„Штавише, овим освајањем, Срби су оскрнавили сопствено име; злочини које су починили над мирним, ненаоружаним становништвом надмашили су оне које су двадесет година раније Турци починили над Јерменима – злочини због којих је Гледстон заслужено прогласио султана Абдул Хамида „Великим убицом“.
Мирни грађани у Приштини, Ускyбу, Ђаковици и многим другим местима били су убијани српским бајонетима на јавним улицама; други су били поклани у својим домовима док су тражили уточиште од српског дивљаштва или молили за милост; трећи су и даље били лажно оптужени за заверу са Турцима и јавно су искасапљени без икаквог привида суђења.
Жене су силоване пред очима својих мужева. Браћа и очеви су били везани и приморани да сведоче клању својих вољених, немоћни да их бране; труднице су распарчаване, а фетуси набијани на врхове копља; деца су пробијана бајонетима; села су спаљена и уништена. Двадесет пет хиљада Албанаца је масакрирано од стране руље српских војника.
Свако ко чита извештај Рајхспоста згрожава се дивљим зверствима које су починили Срби – чудовишта пре него људи, звери пре него освајачи, недостојни људске заједнице. Штавише, право на освајање се овде не може позивати: у време освајања, Албанија више није била турска провинција већ аутономна држава – статус који је доделила Висока Порта уз сагласност Великих сила.
Тврдећи права на освајање Драча, Срби крше међународно право. Њихови економски аргументи за поседовање Драча су неважећи, јер би поставили преседан који би све прождрљиве кучке Европе искористиле на поштене или неправедне начине. Немају право да заузимају територију само зато што им је потребан приступ мору како би унапредили своју трговину и неговали просперитет своје нације.
Извор
Ривиста д’Италиа 1913. Издавачко предузеће Данте Алигијери. Универзитет у Калифорнији. ГОДИНА КСВИ. БРОЈ И. Књижевно-уметничко власништво. РИМ 17. ПИАЗЗА ЦАВОУР. П. 372
Када су Срби пробали трудне Албанке и убили фетус, убијали децу, пили вино и скупљали крв у чаше 1912-1913. године
Године 1912-1913, када је Србија извршила инвазију на албанске територије на Косову, у Македонији и Албанији, док су се Османлије повлачиле, српски војници су починили неке од најгротескнијих и најстрашнијих злочина о којима је свет икада чуо; све од спаљивања жена и деце у пластовима сена, бајањонирања беба на земљи, бацања беба у запаљене куће, пробадања дечака бајонетима, застрашивања деце до смрти, па чак и сечења трудница и бацања фетуса. Исте врсте злочина су починили и Срби 1998-1999. на Косову.
Срби бајонетима набијају албанске бебе 1912. године
Фрањевачки свештеник који је посетио Луму пријавио је да је на улицама видео „јадне бебе избодене бајонетима“.
Извор: Едит, Дарам (1920). Двадесет година балканског ткања. стр. 246. Приступљено 29. марта 2020.
Прича се да је и српски војвода Милић Крстић, у годинама 1919-1938, бајонетима бајао албанске бебе у колевкама.
Српски свештеници током Балканског рата 1912-1913.
„Највеће муке су трпеле албанске жене, које су силоване, затим везане, направљене од њих капуљаче, покривене сламом и живе спаљене. Ако су биле трудне, стомак им је отваран бајонетом и након што би дете извађено из утробе, стављане су на врх бајонета или колац. После масакра, Срби су пили вино, певали и играли. Било је случајева да су током клања сакупљали крв у чаше и њоме отварали гозбу.“
Извор: Албанска Голгота, Беч, 1913. Лео Фројндлих. Спроведено од средине октобра 1912. (када је почео Први балкански рат) до марта 1913.)
Српски војници су убијали бебе у колевкама 1919. године
„Пљачке и подмићивање били су део трагичних сцена, као и силовања. Дошло је до тачке где су женама силом узимали прстење, ломили им прсте, узимали им минђуше, цепали им уши, па чак и опљачкали децу у колевкама од одеће, пуцајући у њих бајонетима из колевки…“ (стр. 272)
Извор: Следеће информације су преузете из књиге „СРБОМАДСКИ ГЕНОЦИД И СТАБИЛНОСТ АЛБАНАЦА“ коју је написао Шабан Браха. Ови делови су изводи из чланака Ђоке Дабаја на Pashtriku.org
Српско-црногорски војници убијају албанске бебе у Другом светском рату
„Један од црногорских терориста је вертикално подигао колевку седмомесечне бебе и пуцао у бебу из аутоматске пушке.“ (стр. 463) „У региону Гњилана повећана су убиства, али не и гробови, јер је много жртава стрељано у истом гробу. У једном случају, број масакрираних људи, бачених у јаму, достигао је 96 људи.“ (стр. 463)“
Извор: Следеће информације су преузете из књиге „СРБОМАДСКИ ГЕНОЦИД И СТАБИЛНОСТ АЛБАНАЦА“ коју је написао Шабан Браха. Ови делови су изводи из чланака Ђоке Дабаја на Pashtriku.org
Српски војници убијају бебе у колевкама 1943. године у региону Санџак
Нека од имена беба у колевкама које су југословенски четници Павле Ђуришић убили у Пљевљима 1943. године:
ХАСОВИЋ А. ЈУСУФ, рођен 1942. (стар годину дана)
МУЗИКА М. БЕГИЈА, рођена 1943. (беба)
ШЉИВО М. ХАЈРИЈА, рођен 1943 (беба)
ПУЖ С. ЕМА, рођена 1943. (беба)
МОЋЕВИЋ Ј. СИМБУЛА, рођен 1943 (беба)
МОЋЕВИЋ М.ЂУЗИДА, рођен 1943 (беба)
ЧОРБО Л. ЛАТИФА, рођен 1943 (беба)
МУЗИКА С. ХАЈРО, рођена 1943. (беба)
МАШОВИЋ А. ЕЛМАСА, рођен 1943 (беба)
КЕЛЕМИШ Ј. РАШИД, рођен 1943 (беба)
СИЈАМИЋ Р. ЗУМРА, рођена 1943. (беба)
МАШОВИЋ Д. ХАЗБИЈА, рођен 1943 (беба)
ШАТАРА М. НУРА, рођена 1943. (беба)
ХЕКАЛО М. МУРАДИФ, рођен 1943. (беба)
КУБУР М. ХАМДО, рођен 1942. (једна година стар)
ШЉУКА М. ЗАДА, рођен 1942. године.
ПЛАКАЛО Р. НУРА, рођена 1942. (једна година стара)
СИЈАМИЋ А. ЖИЖО, рођен 1942. (стар годину дана)
ГЕЦ П. РАБИЈА, рођена 1942. (једна година стара)
ПРЉАЧА Р. АДИЛА, рођен 1942. (стар годину дана)
МОЋЕВИЋ А. ЗЛАТИЈА, рођена 1942. (једна година стара)
ДРКЕНДА ДЗХ. РАСИМ, рођен 1942 .
КОРОРА Р. САФИЈА, рођена 1942. (једна година стара)
КЛАПУХ С. ФАТИМА, рођена 1942. (једна година стара)
ПУШКА М. НАЗА, рођена 1942. (једна година)
КАДРИЋ Д. МЕВЛА, рођена 1942 (стара годину дана)
КИСЕЛИЦА М. ХАШИМ, рођена 1942. године.
КИСЕЛИЦА М. САБИТ, рођена 1942. (једна година стара)
ПУЦАР Ј. ХАЏИРА, рођен 1942. (једна година стар)
Извор
хттпс://народ.хр/еу-свијет/свијет/највеци-злоцин-ии-светског-рата-српски цхетници-закалали-стотине-мале-дјецје-и-беба
Ретка књига „Вриштеће оптужбе“ каже „Срби су сакупљали крв мртвих Албанаца“
Ретка књига Леа Фројндлиха „Вриштеће оптужбе“ садржи информације у којима се наводи да су 1912. године српски војници сакупљали крв мртвих Албанаца пре гозбе. Брунилда Тернова пише:
„Једини примерак Фројндлихове књиге „Вриштеће оптужбе“ садржи протест против Европе која није реаговала у одбрану Албанаца током масовног истребљења већине албанског народа на Балкану. Књигу је 1982. године у библиотеци Универзитета Харвард у САД пронашла истраживачица Сафете Јука, која је живела у Америци.“ Стотине и хиљаде масакрираних лешева плутало је рекама.
Они који су могли да побегну од болести, глади, пешадијских пушачких метака и српских артиљеријских граната сакупљани су на одређеним местима и добијали метак у главу. Највише су патили они који су се крили у својим кућама. Након финих претрага које су вршене у потрази за пленом и златом, лако су пронађени и клани као јагњад. Највеће муке су претрпеле албанске жене, које су силоване, затим везане, капуљаче, покриване сламом и живе спаљене.
Ако су биле трудне, њихове материце су отваране бајонетом и, након што би беба извађена из материце, стављали су је на врх бајонета или на мотке. После клања, Срби су пили вино, певали и играли. Било је случајева када су током клања сакупљали крв у чаше и њоме отварали гозбу.
Када су Срби везивали албанске лешеве за дрвеће, резао гркљане Албанцима и одсецао главе другима 1912. године
Лево: Кадри Река: Убијен и везан за дрво, где је тако остао недељу дана, са намером да га виде мајка, жена и деца.
Десно: Хазир Кука са пререзаним грлом. Ове фотографије и белешке са немачког језика дешифровала је Ширете Авдиу.
Извори
Терор српског окупатора над Албанцима 1844-1999, аутор Нусрет Плана (2012)
хттпс://пасхтрику.орг/фахри-xхарра-немер-те-кујт-шкиптарет-духет-те-детирохен-те-харројне/
хттпс://пасхтрику.орг/ресхат-авдиу-бетеја-е-кумановес-е-ненторит-1912/
Библиографија
Примарни и савремени извори
Британско министарство спољних послова. Преписка у вези са пословима Југоисточне Европе. FO 424/2351.
Дарам, М. Едит. Борба за Скадар, 1912–1913. Лондон: Едвард Арнолд, 1914.
Дарам, М. Едит. Двадесет година балканског сплета. Лондон: Џорџ Ален и Анвин, 1920.
Фројндлих, Лео. Албанска Голгота: Оптужница против истребљивача албанског народа. Беч, 1913.
Албанско рођење. Бр. 14. 1913.
Политика. Београд. 3. и 16. новембра 1913 .
Радничке новине. 1912–1913.
Рат 1914/17. речима и сликама: Историја светског рата. 1916.
Каснији историјски извори
Браха, Шабан. Српски геноцид и албански отпор (1844–1990). Тирана: Луми-Т, 1991.
Шаља, Џеладин. Албанско-српски односи 1912–1918
